Favorit ove priče je u njenoj poruci. No, krenimo redimo.
Da li ste upoznali (ili nadamo se da niste i sami takvi) ljude koji se žale da je uvek neko drugi ili neka okolnost kriva što nisu uspeli u nečemu u čemu su smatrali da treba i zaslužuju da uspeju? Upravo je takva zebra o kojoj je ovde reč.
I zato je i ljuta jer ne pobeđuje u trkama iako je „talentovana za trčanje i ima najduže noge od svih zebri koje zna“. Tek kada joj mungos skrene pažnju da treba da prošeta do jezera kako bi upoznala svog najvećeg neprijatelja i kada krene u šetnju spremna da upozna „tog neprijatelja“ i popriča sa drugim životinjama tek tada, na tom putu, uviđa da drugi vežbaju, trude se i radom uspevaju.
I kada spozna da je sama sebi najveći neprijatelj zariče se da će vežbati i to ne od sutra već od danas, a zadovoljna će biti već u narednoj trci iako nije stala na pobedničko postolje.
Divnog li podsetnika, za nas i decu, da ne odlažemo, radimo na sebi i trud će se isplatiti kad tad, zar ne?
Izdavač: Pčelica
Pisac: Nikoleta Novak
Ilustrator: Aleksa Jovanović