U svima nama „čuči“ dobrota, samo je ponekad toliko sakrijemo od sebe i drugih da nikada ili skoro nikada ne uspe da se promoli i pokaže. I onda nas znaju po ljutnji, režanju i neprijatnostima.
E takvi su bili gospodin Ljutiša i pas Ljutko.
Iz sebi znanih razloga sa drugima su bili na „grr“ i „uf, uf“, a drugi sa njima, posle silnih pokušaja buđenja dobrote, na drugoj strani ulice. Bolje se skloniti od takvih.
Sve dok se gospodin Ljutiša i pas Ljutko nisu upoznali i toliko se razljutili jedan na drugog dok sva ljutnja nije izašla iz njih, a kada su „milioni oslobođenih mehurića dobrote pojurili napolje uz šuštanje i penušanje“ shvatili su da su upravo našli najboljeg prijatelja za ceo život.
I od tada više ništa nije bilo isto i niko ih više nije zvao gospodin Ljutiša i pas Ljutko jer više nisu bili sami i ljuti.
Izdavač: Kreativni centar
Pisac: Patriša Anđelković
Ilustrator: Dobrosav Bob Živković